Nastavlja se snimanje dokumentarnog filma o srpskom legendarnom asu Dragoslavu Perišiću.
Posle Grčke, Srbije,Belorusije, preko Letonije u Rusiju, Moskva, Jekatarinburg uvek praćen filmskim i TV ekipama popularni Kule je nastavio put kroz Sibir ka Irkutsku, Bajkalsom jezeru.
PROČITAJTE JOŠ : U parku pobede u Moskvi
Ogromna prostranstva Sibira, čarobni krajolici, sibirska sela se nižu na putu dugom 800 kilometara…
Priroda i tipično selo u Sibiru!
Vekovima unazad opstaju ljudi u sibirskom nepreglednom prostranstvu koje je sa svih strana opasano šumom, rekama i jezerima.
PROČITAJTE JOŠ: Klapa pala i u Jekaterinburgu
Teško se živi na dalekom istoku, ali sela su još uvek živa i imaju svoju dušu koja opija svakog putnika namernika, priča nam prve utiske Perišić.
Bez obzira na skromno imovinsko stanje, u selima je besprekorno čisto i uredno. Ljudi koji ovde žive su nasmejani i srećni.
Nažalost, u Sibiru praktično da i nema turista, ali u Evropi bi bilo dobro da se s vremena na vreme emituju reportaže o ovim prelepim selima, da bi ljudi na zapadu shvatili da novac nije presudan u životu.
Biti srećan je stanje duha, a ne izvoda na bankovnom računu.
Snimanje filma: Irkutstk, reka Angara, Sibir-Bajkal
Stižemo u Irkutsk, tu je čarobna reka Angara, pa biser Sibira Bajkalsko jezero. Svi smo umorni ali fascinirani svime što smo do sad videli i prepuštamo se bajci Bajkalskog jezera.
Zahvaljujući koordinatorki dokumentarnog filma koji snimamo Olgi Simonovoj, narednih šest dana ću provesti u društvu sa novinarom TV Sibir, motociklistom i avanturistom Jevgenjijem Šoevom.
A šta čovek može više da poželi, evo sad upravo sa dva motora krećemo u drevno selo na bajkalskom jezeru…
A ovde, u Irkutsku, scenarista dokumentarnog filma Jovan Marković je počasni gradjanin.
Čašu meda još niko ne popi…
Bajkalsko jezero!
Priroda koja obara s nogu, fantastičan je osećaj posetiti jezero Bajkal..
Pa ipak, reči najumnije srpske glave velikog Negoša “ Čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči“ opet dobiše potvrdu
Koliko god da sam juče imao nesvakidašnji dan, informacija koju sam juče dobio iz Darosave me je potpuno destabilizovala i psihički razorila.
Zvonko, Neša, Jovana, Vlada i Sofija Perišić su odrasli uz mene, a ja sam im i dalje oslonac u životu, medjutim, najstariji od njih petoro je ponovo teško nastradao.
Zvonko je sinoć, nažalost opet pod dejstvom alkohola, imao direktan udes sa svojim motociklom udarivši direktno u auto za čijim je upravljačem bio jedan od njegovih najbližih komšija…
Sudbina, alkohol, ili splet nesrećnih okolnosti, to sada nije toliko bitno.Koliko puta reći ne alkohol i vožnja. Apelujem na,svu braću, na sve motocikliste kad popijete makar i jednu – ne vozite
Činjenica je da je na urgentnom u Beogradu na intezivnoj nezi.
Neka mu je Bog u pomoći..
Snimanje filma se ipak, nastavlja
Neprospavana noć. Teško mi je. Toliko da ne mogu da vam iskažem rečima. Tako da je sada moj put ka dalekom istoku u drugom planu. Nadajmo se najboljem, mada je veoma, veoma ozbiljno povredjen.
Nastaviću da vas i dalje informišem o mom putešestviju, na kraju i u obavezi sam prema onim ljudima koji su pomogli ovaj specifični dokumentarni film… Snimanje fioma se nastavlja.