31.10.2013.
Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja 29 članica i zastupa 71 automobilski i moto brend, predstavljajući ujedno i najrelevantnije svetske proizvođače koji posluju u Srbiji, održala je konferenciju za medije na kojoj je prezentovala tržišna kretanja i aktuelnosti, kao i preporuke u cilju razvoja i sveobuhvatnog unapređenja procesa elektrifikacije i prateće regulative.
Na konferenciji su izlagali predsednica Srpske asocijacije uzvonika vozila i delova, Aleksandra Đurđević, generalni sekretar Asocijacije, Boris Ćorović i član Upravnog odbora Asocijacije, Jelena Janićijević.
Tom prilikom, predstavnici Asocijacije su istakli da je automobilska industrija zauzela jasan stav koji je orijentisan ka zelenoj budućnosti i ekološki prihvatljivim praksama. S tim u vezi, neophodan je ubrzan razvoj domaće infrastrukture i svih pratećih sistema, kao i kontinuitet i pojednostavljenje procedura prilikom apliciranja za subvencije.
U cilju kreiranja optimalnih i dugoročnih rešenja u oblasti elektrifikacije, predstavnici Asocijacije izrazili su spremnost za partnersku saradnju sa svim nadležnim institucijama koje učestvuju u ovom kompleksnom procesu, uz poseban fokus na konsultantsku ulogu tokom donošenja zakonskih regulativa.
Predsednica Asocijacije, Aleksandra Đurđević, ističe da stučni tim te organizacije može da ponudi adekvatne analize i strategije kojima bi se izbegli potencijalni propusti i primeri loše prakse indikovani u drugim zemljama, te da mogu direktno predstaviti i korisne preporuke vodećih globalnih proizvođača.
Đurđević dodaje da Sprska asocijacija uvoznika vozila i delova predstavlja 40 automobilskih i 31 moto bred, kao i to da su ključni ciljevi usmereni na pokretanje inicijativa i unapređenje regulativa u industriji. Kao predstavnik proizvođača, Asocijacija posredstvom svojih članova
donosi znanje i primenjuje najsavremenija tehnološka rešenja u industriji, što je čini najrelevantnijim sagovornikom za medije, institucije i nevladin sektor.
Generalni sekretar Asocijacije, Boris Ćorović, ističe da su, uz finansijske podsticaje, neophodni i nefinansijski, kako bi se što pre uhvatio korak sa procesom elektrifikacije u Evropskoj uniji. Ćorović dodaje da je Asocijacija već pokrenula određene inicijative od šireg značaja sa gradskim i republičkim institucijama, posebno u pogledu bezbednosti saobraćaja.
Tom prilikom premijerno su najavljeni sajam automobila „BG Car Show 2024“ i sajam motocikala
„Motopassion 2024“, koji će se održati na postojećoj lokaciji (Beogradski sajam) od 21-27. marta naredne godine.
Srbija – aktulena tržišna statistika
Kada je reč o vrsti pogona kod novoregistrovanih automobila, statistika za prva tri kvartala tekuće godine pokazuje da dominantno prednjače benzinci (54%), slede hibridi (22%) i dizel automobili (19%), dok električna vozila imaju udeo od svega 1%.
Poređenja radi, situacija u zemljama Evropske unije je drugačija, te najviše udela novoregistrovanih vozila imaju hibridi (35%), a slede ih benzinci (34%), električni (15%) i automobili sa dizel pogonom (13%). Krajem avgusta, po prvi put je zabeležena situacija na nivou Evropske unije da je broj električnih automobila bio veći od onih sa dizel pogonom.
Tokom prva tri kvartala 2023. najviše prodato novih Škodi (4.026), slede Toyota (1.531), Hyndai (1.390), Volkswagen (1.321), Dacia (1.207), Renault (1.176), Kia (1.022), BMW (903), Audi (844),
Opel (698), Mercedes (685) i ostali (4.380).
Ukoliko se aktuelna godina uporedi sa prethodnom za period od prvih devet meseci, zabeležen je rast od 6%, što je, s druge strane, 16% manje u odnosu na pre-covid period. Poredeći se za zemljama Evropske unije po istim parametrima, tekuća godina (za prvih devet meseci) pokazuje rast od 17%, što je 20% manje u odnosu na pre-covid period.
Statistika za prvu polovinu 2023. godine pokazuje da je udeo polovnih automobila čak 83% naspram novih vozila na koje se odnosi preostalih 17%. Pa je tako tokom prvih šest meseci u Srbiji prodato 64.521 polovan automobil.
Sa ekološkog i bezbednosnog aspekta zabrinjava podatak da je učešće polovnih automobila, starijih od 10 godina čak 81%.
Kada je reč o motociklima, Jelena Janićijević, član Uravnog odbora Srpske asocijacije uvozika vozila i delova, ističe da iznenađuje činjenica da ne postoje minimalni kriterijumi za uvoz dvotočkaša, kod kojih je bezbednosni aspekt imperativ. Ona dodaje da je naše tržište
pozicionirano vrlo visoko na nivou regiona i da pretenduje da postane vodeće, sa obzirom na potencijal i intezitet razvoja.
Pa tako, tržište motocikala beleži snažan rast iz godine u godinu, a procenjuje se da će ukupan rast za tekuću godinu iznositi preko 30%. Tokom prvih devet meseci ove godine prodato je 335 motocikala brenda Yamaha, sledi Honda (271), Fuego (240), BMW Motorrad (172), Benelli (119),Staho (108), Suzuki (102), KTM (91), Ducati (85), Royal Enfield (56) i ostali (410).
