„Alfa Romeo priče“, sedma epizoda

Revolucija oblika i boja: modeli 33 Stradale, Carabo i Montreal

  • Genijalnost i snaga, umeće i hrabrost u izboru materijala, stil koji spaja tehnološke inovacije i kreativnost: to su sastojci dizajna modela Tipo 33.
  • Dizajn je nastao iz takmičarskog duha koji daje život u svaku kreaciju Alfa Romea. Taj isti duh dao je rezultat u mnogim trkačkim pobedama, i stvorio je dva „neidentična blizanca“: modele 33 Stradale i Carabo.
  • Model 33 Stradale dizajnirao je Franko Skaljone (Franco Scaglione) model koji predstavlja sintezu svog tehničkog iskustva i kreativne hrabrosti: remek-delo u kome su stilske inovacije spojene s težnjom ka aerodinamičnosti i funkcionalnosti.
  • Bertoneov Marčelo Gandini (Marcello Gandini) dizajnirao je model Carabo, a njegove futurističke osobine i pažnja posvećena bojama čine ga automobilom sutrašnjice. Isto takvo istraživanje kolorita nastavljeno je i s modelom Montreal.
  • Ove godine je 50. godišnjica modela Montreal. Predstavljen je 1967. godine u neuobičajenoj zelenoj boji predstavljajući „najveće dostignuće modernog čovečanstva kada je reč o automobilima“.

Automobil kao simbol jednog perioda

Svetla kao „oči“, prednji hladnjak kao „usta“, prednji deo kao „lice“ – i naravno, automobil kao „telo“ s „ramenima“ i „kukovima“ koje prate konture blatobrana. Ove antropomorfske sličnosti se koriste i danas. Kako su nastale, i zašto?

Prvi automobili bili su „kočije bez konja“, bez posebnih ukrasa. Počevši od 1930. „proizvođači kočija“ (eng: coachbuilders, ime koje se koristi i danas) postali su stručnjaci za rad s metalom. Oni oblikuju ploče metala ručnim radom, direktno na drvenom ramu, praveći istinski jedinstvene modele sa zaokruženim, senzualnim linijama za koje se čini da teže organskom idealu. Sa razvojem industrijske proizvodnje, oblici su pojednostavljeni, jer oprema za pravljenje šablona iz tih vremena nije omogućavala previše prefinjenosti i trodimenzionalnosti.

U jednom trenutku, kasnih 1960-ih, dve stilske inspiracije su se primetno razdvojile. Razlika između „antropomorfskog automobila“ i „automobila sutrašnjice“ jasno je predstavljena u modelima 33 Stradale i Carabo – dvoma Alfa Romeo modelima koji su izrađeni na istoj tehničkoj osnovi.

Zasnovani na istoj platformi

Modeli 33 Stradale i Carabo nisu mogli više da se razlikuju. Jedan je bio sav u nervima i žilama, kao sportista u sred takmičenja; drugi, sav u pravim linijama i uglovima, s ciljem da pogodi suštinu mobilnosti i povede je u budućnost. To nisu bile samo dve interpretacije, bila su to dva različita sveta.

Zajednička tehnička osnova ovih automobila predstavlja sintezu 50 godina trkačkog iskustva brenda Alfa Romeo. Genijalno i temeljno planiranje, umeće i hrabrost u odabiru materijala, stil koji je spajao tehnološke inovacije i kreativnost: to su bili sastojci dizajna modela Tipo 33.

Želja za takmičenjem

Sve ovo potiče iz želje za takmičenjem, koja nikada nije nestala.

Godine 1964. Đuzepe Luragi (Giuseppe Luraghi) – tadašnji predsednik Alfa Romea – osetio je da je vreme za zvanični povratak. Kako bi ponovo pokrenuo trkački tim, kupio je Autodeltu, kompaniju iz grada Udine koja je već bila privilegovani partner u proizvodnji TZ-a. Zajedno s Autodeltom, Karlo Kiti (Carlo Chiti) – koji je radio u fabrici Portello od 1952. do 1957. godine – takođe se vratio u Alfa Romeo, postavši vođa zvaničnog tima.

Iste godine, projekat 33 je počeo. Luragi je tražio od svog tima da naprave automobil koji će moći da se takmiči s „današnjim klasama“ u ostvarivanju uspeha u javnosti i medijske pažnje: na Svetskom šampionatu sportskih automobila i vremenski ograničenim trkama.

Autodelta

Sredinom 1960-ih Autodelta se preselila u Settimo Milanese – bliže Alfa Romeo fabrici, ali pre svega, bliže stazi za testiranje Balocco.

Prvi Tipo 33 okvir koji je dizajnirao Alfa Romeo stigao je u radionice Autodelte 1965. godine. Imao je asimetričnu strukturu cevi u obliku slova „H“, napravljenu od aluminijumske legure, s integrisanim internim rezervoarima za gorivo. Na prednjem panelu, struktura od magnezijuma pruža optimalnu potporu za prednje vešanje, hladnjake, sisteme za skretanje i papučice. Jedinica za motor i osovinu je postavljena longitudalno u centralnoj poziciji u zadnjem delu. Karoserija je izrađena od staklenog vlakna, kako bi se ukupna masa automobila ograničila na 600 kg – minimalnu propisanu težinu. Još jednom, lakoća je bila tajno oružje Alfa Romea.

Pobeda na svetskim šampionatima trkačkih modela 1975. i 1977. godine

Kratki periodi razvoja bili su nerealni za tako ambiciozan (i inovativan) projekat. Skoro dve godine će proći pre nego što će 33 postati spreman za trke. Za prve testove, automobil je opremljen 4-cilindričnim motorom zapremine od 1.570 cm³ iz modela TZ2; u međuvremenu, razvijen je potpuno nov motor, 8-cilindrična „V“ konfiguracija, s kapacitetom od dva litra i snagom od 230 KS u vreme prvog pojavljivanja.

Prvi 33 koji se trkao imao je nadimak „Periscopica“, zbog otvora za vazduh koji se otvara iznad zaštitnog kaveza. Vremenski ograničene trke u mestu Fléron, u blizini Liège, odabrane su za njegovo prvo predstavljanje. Vozač je bio glavni test vozač u kompaniji Autodelta Teodoro Zekoli (Zeccoli). Nakon godina pažljive pripreme, 33 je ušao u svet takmičarskog moto-sporta 12. marta 1967. i odmah je počeo da niže pobede u dugoj seriji pobeda na najprestižnijim stazama. Ovaj niz pobeda, uključujući i one na Svetskom šampionatu za trkačke modele 1975. i 1977. godine čini model 33 svetskim liderom.

Aristokrata iz Firence koji je želeo da bude dizajner

Kada je Alfa Romeo odlučio da proizvede model 33 u izuzetno malim količinama za određene pojedince, morao je da mu pruži novi izgled koji će doneti sportski karakter modela na putevima. Projekat je poveren Franku Skaljoneu.

Skaljone je rođen u Firenci kao dete drevne aristokratske porodice, studirao je aeronautičko inženjerstvo dok nije regrutovan u vojsku. Onda je otputovao na libijski front, i zarobljen je u Tobruku. Vratio se u Italiju krajem 1946. godine. Odlučivši da ne nastavi svoje studije, odabrao je da postane dizajner automobila: prvo kod Pinina Farine, onda kod Bertonea, i kasnije radeći kao frilenser.

Skaljone je svo svoje tehničko znanje i kreativnu smelost uneo u dizajn modela 33 Stradale, i rezultat je bilo remek-delo u kome se inovacija spaja s težnjom ka aerodinamičnosti i funkcionalnosti.

Model 33 Stradale

Hauba modela 33 Stradale otvara se u potpunosti kako bi se omogućio lakši pristup mehaničkim komponentama. Prvi put na automobilu koji je smeo da se vozi na ulicama, „elytra“ vrata, sa visinom manjom od metra, omogućila su lakši ulazak u vozilo. Jedine razlike između trkačke verzije su produžetak međuosovinskog rastojanja za 10 cm i čelični okvir umesto aluminijumskog. Motor je isti kao i u modelu Tipo 33 i napravljen je u potpunosti od legura aluminijuma i magnezijuma, s indirektnim mehaničkim ubrizgavanjem i suvim „dry-sump“ podmazivanjem. Distribuciju obavlja dvostruko bregasto vratilo postavljeno iznad motora, sa dva ventila i dve svećice po cilindru. U tako laganom automobilu, njegovih 230 KS značilo je da može da dostigne maksimalnu brzinu od 260 km/h, sa ubrzanjem od 0 do 100 km/h za 5,5 sekundi.

Premijera u Monci

Automobil je zvanično izašao na tržište 1967. godine na Sajmu automobila u Torinu, ali je predstavljen nekoliko nedelja pre toga entuzijastičnoj publici stručnjaka. Desetog septembra 1967. Italijanski Gran Pri – deveta runda Svetskog vozačkog šampionata Formule 1 – održan je u Monci. Taj GP ostao je zapamćen zbog epskog preokreta koji je Džim Klark izveo protiv Džeka Brabama – i zbog debija jednog od najlepših sportskih automobila ikada napravljenih. Kada se pojavio, model 33 Stradale bio je najskuplji sportski automobil na tržištu, i tada se prodavao po ceni od skoro 10 miliona italijanskih lira, u poređenju s 6-7 miliona, koliko su koštali njegovi najprestižniji rivali. Samo 12 modela sa Skaljoneovom karoserijom je proizvedeno. Njihovi kupci su tada napravili najveće investicije u životu: oni su danas skoro neprocenjive vrednosti.

Automobil – svemirski brod

Model 33 Stradale predstavlja otelotvorenje koncepta „antropomorfskog automobila“. Međutim, potraga za stilom takođe je odvela Alfa Romeo i u drugim smerovima. Ideja „automobila budućnost,“ analognog svemirskom brodu, pojavića se 1950-ih zahvaljujući dizajnu „Disco Volante“ („Leteći tanjir“) koji je izradio Touring: pauk, plod naprednog istraživanja aerodinamike, s branicima koji su zaobljeni sa strane, spojenim s niskim, glatkim telom automobila.

„Automobil iz snova“ predstavljen je na Sajmu automobila u Parizu 1968. godine, i predstavljao je evoluciju radikalne ideje: model Carabo, koga je za Bartonea dizajnirao Marčelo Gandini, koji je tada imao samo 30 godina.

Neidentični blizanac: model Carabo

Carabo je zasnovan na mehanici modela 33 Stradale, koga su tada koristili drugi dizajneri za jedinstvene modele kao što su bili Iguana Đorđeta Đuđara (Giorgetto Giugiaro), model 33 Special Coupé, Cuneo Pinina Farine, i Bertoneov Navajo. Visina je bila ista, ali su oble linije nestale. Sve u modelu Carabo bilo je oštrih crta, od klinastog dizajna do „makazastih“ vrata. Ime Carabo inspirisano je Carabusom auratusom, insektu svetlo-metalik boje. Iste boje se koriste za karoseriju automobila: svetleća zelena s narandžastim detaljima. Od tada, Alfa Romeo je počeo da daje posebnu pažnju ekstravagantnim bojama i posebnim tehnikama farbanja, kako bi istakao još više jedinstvenost brenda. Isto ispitivanje kolorita nastavilo se s modelom Montreal.

Model Montreal

Godine 1967. narodi celog sveta predstavili su svoja najveća tehnička i naučna postignuća na Međunarodnom i univerzalnom ekspou u Montrealu (International and Universal Exposition). Od brenda Alfa Romeo se tražilo da osmisli tehnološki simbol ovog ekspoa – model koji će predstaviti „najviše ciljeve modernog čoveka kada su u pitanju automobili“. Sata Puliga i Buso tražili su pomoć od Bertonea, koji je zadužio Gandinija da osmisli izgled i enterijere. Rezultat je bio izvanredan uspeh. Posetioci iz Severne Amerike su vrlo cenili eleganciju i sadržaje automobila. Uz odobrenje javnosti, razvijena je standardna verzija, koja je promovisana na Sajmu automobila u Ženevi godine 1970. Za razliku od originalnog koncepta, ovaj model Montreal imao je V8 motor zasnovan na onom iz modela Tipo 33, sa povećanim kapacitetom od 2,6 litra, i ograničen na 200 KS. Model je impresivan zbog svoje izvanredne palete boja, kako pastelnih tako i metalik: od zelene (prethodno korišćene za predstavljanje automobila) do srebrne, i od narandžaste do zlatne. Istraživanje kolorita je tradicija brenda Alfa Romeo, kojoj ćemo se vratiti u budućim epizodama ovih priča. Ista tradicija se nastavlja i danas, u novoj paleti boja koje su u ponudi: Red Villa d’Este, Ocher GT Junior i Montreal Green. Ove nijanse inspirisane su 110-godišnjom istorijom brenda, i posvećene su nekom od njegovih najslavnijih modela.

Torino, jun 2020. godine

Leave a Reply

Najnovije

POZNATO IME NOVOG “HYUNDAIJA”

Hyundai Motor otkriva ime potpuno novog crossover SUV-a koji će lansirati iduće godine: Hyundai Bayon! • Pozicioniran u B segmentu, Bayon će biti početni model u Hyundai SUV gami za Evropu.• Novi model će u EU biti lansiran u prvoj polovini 2021. godine Svojim dolaskom na evropsko tržište u 2021. godini, Bayon će biti potpuno […]

PROJEKAT “TORNADO” (FOTO/VIDEO)

Cilj nedavno završenog istraživačkog projekta TORNADO je bio otkrivanje komunikacione infrastrukture i tehnologije uz koje će usluge autonomne mobilnosti postati dostupne u ruralnim i prigradskim područjima. Projekat se zasnivao na dva slučaja upotrebe, a u njemu su zajedno učestvovali industrijski i akademski partneri, aglomeracijska zajednica i lokalno stanovništvo.

“KIA” I SK INNOVATION ZA BOLJI EKOSISTEM BATERIJA

Saradnja na području prodaje, ponovne upotrebe i prerade baterija Kompanija Kia Motors je kao deo grupacije Hyundai Motor Group (HMG) sa kompanijom SK Innovation Co. dogovorila saradnju pri razvoju održivog ekosistema za baterije električnih vozila (EV), koji je od ključnog značaja za budućnost industrije mobilnosti. Partneri su predstavili plan saradnje na različitim poslovnim područjima koja […]

STIŽE NOVA “HONDA CMX1100” REBEL

Honda sa zadovoljstvom predstavlja novog člana svoje game za predstojeću sezonu 2021- model CMX1100 Rebel koji se u Srbiji očekuje u drugoj polovini sledeće godine.

“ŠKODA” VEĆ 125 GODINA NUDI PAMETNA REŠENJA

125 godina brenda ŠKODA: Pametne ideje imaju dugu tradiciju › Pametna i praktična, ali često vrlo jednostavna rešenja, vlasnicima ŠKODA vozila olakšavaju život od prvog dana. Saznajte više o iznenađujućoj „Simply Clever“ istoriji.

ROZBERG OPET PROTIV HAMILTONA!

Od kako se i Niko Rozberg priključio Extreme E, atraktivnom takmičenju u vožnji električnih SUV automobila u nekim od najudaljenijih lokacija na svetu, svi se pitaju da li je ovo nastavak poznatog rivalstva između njega i Luisa Hamiltona koji se prenosi sa staza Formule jedan. Čuveni vozači oformili su svoje timove, Rosberg Xtreme Racing , Hamilton X44 sa , koji će se naći u najekstremnijim izazovima na ovom prestižnom takmičenju.