Drevna umetnost origamija povezana je sa poklonima, zabavom, pa čak i matematikom u obrazovanju. Papirni ždral, međutim, veruje se da ima čudotvornu moć…
U Japanu je ždral simbol i dugovečnosti i bogatstva. Možda je to razlog zašto je ždral jedna od najpopularnijih kreacija origamija. Takođe se veruje da moć papirnog ždrala nadilazi jednostavnu estetsku čaroliju pretvaranja ravnog kvadrata u najlegendarniju origami pticu na svetu. Prema jednoj legendi Senbazurua, onome ko presavije hiljadu papirnih ždralova ispuniće se želja.
Širom Japana, priča o dvanaestogodišnjoj Sadako Sasaki možda najbolje otelotvoruje legendu o Senbazuru. Nakon što se otrovala radijacijom od atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine, Sadako je odlučila da savije hiljadu ždralova u nadi da će joj se ispuniti želja za ozdravljenjem. Njena priča je odjeknula u celoj naciji i papirni ždralovi su i dalje simbol oporavka, poruke mira i nade širom Japana. U Hirošimi postoji čak i zgrada nazvana ‘ždral od papira’.
„Odrasla sam uz origami svuda u svojoj kući – moja majka je pravila origami kutije za držanje štipaljki, moja je baka uredno umotavala jaja u origami, a moj ujak je izvodio trikove u baru sa origamijem od papirnih salveta“, kaže umetnica i učiteljica Kuniko Yamamoto iz Floride oduvek je bila okružena umetnošću savijanja papira..
Yamamoto je odrasla u Japanu. Profesionalno se bavi savijanjem papira već dve decenije, ali njeni koreni u origamiju sežu mnogo dublje – tu umetnost je prvi put naučila u dobi od pet godina. I dok izrada čaša za jaja ili sićušnih, urednih kutija od papira možda nije uobičajen prizor u celom svetu, papirni ždralovi su prepoznati globalno.
Prema Toshiju Aoyagiju, osnivaču Društva origamija iz Toronta, amateri origamija uvek žele da ovladaju sveprisutnim ždralom—ali on nije baš prikladan za početnike.
„Ždrala smatram završnim radom, za kraj početničkog razreda“, objašnjava Aoyagi. Dugi niz godina podučavao je origamiju i odrasle i decu i ističe da je to intimna veština – učenje detalja presavijanja papira zahteva blisko, često praktično podučavanje koje je individualno prilagođeno učeniku. „Neki kažu da su Japanci jednostavno dobri u slaganju i presavijanju papira, ali ja ne mislim da je to tačno“, kaže kroz smeh.
Obično se origami smatra vrlo starom umetničkom formom, ali i Yamamoto i Aoyagi ističu da je njegovo poreklo nepoznato. The Hiden Senbazuru Orikata (Tajna savijanja hiljadu ždralova) prva je poznata knjiga o origamiju i objavljena je 1797. godine.
„Ako je to najstarija knjiga o origamiju, origami i nije toliko star“, ističe Aoyagi. Faktori poput dostupnosti papira i vremena za rekreaciju važni su elementi koje treba uzeti u obzir kada razmišljate o istoriji origamija: umetnost iziskuje resurse i sate. Plus, naravno, nadahnuće.
Aoyagi smatra papirnog ždrala jednim od najsavršenije izrađenih predmeta. To je zato što je središte ždrala – oznaka „x“ na leđima ptice – središte komada papira. To postaje očigledno kada rasklopite ždrala: uzorak nabora se proteže iz sredine, gotovo poput snežne pahulje.
„Tako je moćna stvar imati ovakvu ravnotežu u dizajnu“, kaže, „količina papira koja se ovde potroši, u četiri različita smera, potpuno je jednaka.“ Upravo ta ravnoteža omogućuje da ždral visi pravilno pomoću samo jedne niti provučene kroz njegovu sredinu.
U stvari, ždral koji izgleda vrlo jednostavno je tehničko čudo, što ga takođe čini efikasnim alatom za podučavanje. Yamamoto kaže da kroz origami „učenici uče matematiku, razlomke, osnovnu geometriju i sistem brojeva.
“ Ona dodaje da ta veština može podsticati i jezične veštine, jer deca uče kako pravilno da iskomuniciraju svaki korak. „Još uvek tražim bolje načine za povezivanje origamija sa školskim programom za kreativno učenje – to je sjajan poduhvat,“ kaže ona. Dečiji spomenik mira u Hirošimi do danas je prekriven svetlim papirnim ždralovima, a ždralovi se i dalje presavijaju kako bi podstakli oporavak od bolesti (i kao pokloni obožavatelja slavnim osobama i sportistima, napominje Aoyagi), tako da se čarolija nastavlja.
