Oldtajmeri, starovremenska vozila, motocikli, automobili, kamioni, autobusi, predstavljaju tehničko nasleđe, svetsko i naše. Naše, vozila koja su konstruisana kod nas, proizvodila se, sklapala. I vozila koja su se vozila i koristila kod nas, koja su vozili naši ljudi i stranci kod nas. Na nekin način i ona koja su se takmičila kod nas, ona koja su vozili naši, ali i stranci. Svetsko sve ostalo.
Još i tramvaji i trolejbusi.
U širem smislu moguće im je pridodati i poljoprivredne i građevinske mašine, one na točkovima i one na gusenicama.
Gledajući još dalje, kao transportnim sredstvima u širem smislu, trebalo bi im pridodati i šinska vozila, lokomotive i vagone, brodove i avione. I železničke stanice, ranžirne, depoe, luke, aerodrome.
Kao deo sveopšte kulture, tehničko nasleđe bi trebalo da bude zaštićeno od strane države, zakonima, ali i svešću ljudi. Zaštita bi trebalo da im je uvek na pameti.
To bi trebalo da bude i posao. Pre svega trebalo bi ga uključiti u turističku ponudu zemlje.
Ispred Železničke stanice Ruma, kao muzejski eksponat, nalazi se parna manevarska tenderska lokomotiva JŽ-ЈЖ 62-074, koja je proizvedena u fabrici „Vulcan Iron Works“, Wilkes-Barre, Pennsylvania, USA, 1944. godine.
Nakon prelaska Atlanskog okeana radila je u Normandiji, na transportu ratnog materijala nakon savezničkog iskrcavana.
Po završetku rata pojedinim evropskim zemljama ove lokomotive su dodeljene kao američka pomoć, a Jugoslavija je dobila 106 ovih lokomotiva, u okviru UNRRA pomoći.
Lokomotiva se proizvodila i u fabrici Đuro Đaković iz Slavonskog Broda, gde je za potreba železnice u periodu 1956 – 1959. proizvedeno 24 komada, a za potrebe industrije do 1961. godine 67 komada. Lokomotive za potrebe industrije su farbane u zelenu boju.
Ova lokomotiva je radila prvenstveno kao manevarka u periodu od 1946 – 1989. u Železničkoj stanici Ruma i okolnim stanicama, pri čemu je prešla preko 2,000.000 km. Kao muzejski eksponat na Železničkoj stanici Ruma nalazi se od 1995.
Lokomotiva se nalazi na otvorenom, uostalom kao i većina lokomotiva po gradovima u Srbiji, izložena vremenskim neprilikama, okružena israslim travama. Sudeći po dušecima i jastucima u kabini lokomotive služila je i kao prenoćište.
Svetliji primer je lokomotiva ispred železničke stanice u Kikindi, koja se nalazi ispod nastrašnice.
