Piše: Dragoslav Perišić Kule, legenda moto sporta. Foto: Privatna arhiva
Zbogom dragi Žujo!
Danas u 13h. na groblju u Rajkovcu-Mladenovac, na put bez povratka odlazi jedan tihi, skromni, a pre svega dobri čovek, Zoran Žujović Žuja.
Ako je neko bio zaljubljenik u auto i moto sport, onda je to srcem i dušom bio naš dragi Žuja.
Još kao omladinac, počeo je da izveštava i fotografiše sa auto i moto takmičenja širom SFRJ.
U svojoj bogatoj riznici sačuvao je dosta neprocenjivih članaka i fotografija sa mnogobrojnih takmičenja, a izmedju ostalog i sa auto i moto trka za šampionat Jugoslavije u Arandjelovcu koje su poslednji put održane 1973.
Takodje, bio je jedan od inicijatora i organizatora jedine održane auto i moto trke u Mladenovcu, davne 1976. godine, kada sam i ja debitovao i zakoračio u svet moto sporta.
Rodjen je 1949, od deteta pa sve do smrti živeo je u selu Rajkovac kod Mladenovca…
Mladje generacije ga i ne poznaju, mi stariji ćemo ga čuvati od zaborava i pamtiti kao jednu iskrenu i poštenu osobu koja je jedino iz ljubavi prema auto i moto sportu decenijama beležila i veličala rezultate i uspehe mnogobrojnih šampiona, a da pri tom nijednom rečju nije pomenuo sebe i svoj doprinos za razvoj auto i moto sporta u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Žuja je praktično svoj životni vek posvetio tekstovima i fotografijama sa auto i moto takmičenja, uvek je nekako bio u drugom planu, tih i nenametljiv, zbog toga osećam potrebu da objavim ovaj tekst o njemu, možda i neki mladji čovek pročita i shvati da nije sve u materijalnom bogatstvu. Žuja nikada nije imao skupe automobile i motocikle, ali je posedovao duhovno bogatstvo koje novcem ne može da se plati.
On je svoj život posvetio pišući o nama sportistima, bio je izuzetno srećan kada sam otvorio muzej moto sporta u Darosavi 2018. gde ga vidite na fotografiji u crnoj košulji pored gostiju iz Slovenije, Drage Tomića, Romana Zbičajnika…
Dragi Žujo, najmanje što mogu je da napišem istinu o tebi i da se danas u Rajkovcu oprostim od tebe.
Zbogom prijatelju!!!