Teks i foto: P. Živković
Onomad odbranismo Temšticu, Toplodolsku reku, bisere Stare planine, od sitnih šićardžija okupljenih oko bezdušne ideje „reke u cevke“. Zato je odlazak do Temske, delića Raja na ovoj sve prljavijoj planeti, morao da bude sa nekim, što ono kažu mlađani naraštaji “ eco-frendli“ vozilom.
Ono sad, drugari u Hyundai Srbija imaju fenomenalnu ponudu električnih, hibridnih vozila tako da će vas pomalo čuditi izbor benzinca, ali s obzirom na razvijenu mrežu punjača ( ako pratite izjave nadležnih na mas medijima onda vam je sve jasno i nećete nam poverovati da nije baš tako) i na dubinu džepa prosečnog srpskog vozača, pogotovo onih van glavnog grada, jasno je da je odabir vozila sa „klasičnim“ SUS motorom, nekako logičan izbor kada iz Beograda do Temske (15 km od Pirota) treba da odete i vratite se za dva dana i prevalite blizu 700 kilometara.
Uostalom, hyundai bayon sa motorom 1,4 ispunjava najstrožije evropske propise i emituje samo 122 grama CO2 po pređenom kilometru.
To znači da je i potrošnja veoma mala pa smo se mi, sa punim gepekom, dovezli do Temske auto-putem sa prosečnom potrošnjom od 5,5 litara na 100 pređenih kilometara.
„Hyundai bayon“ je novi krosover ove moćne južnokorejske kompanije. Skrojen je po ukusima evropskog kupca sa modernim, elegantnim dizajnom. Unutrašnjost vozila je prijatna, materijali odlični, ergonomija za svaku pohvalu. Prtljažni prostor među najvećima u klasi. (Tako kažu u Hyundaiju mada nismo našli ni jedan veći od 411 litara koliko ima „bayon“).
Na testu smo imali verziju sa 1,4 motorom i sa paketom opreme premijum. Kao što i očekujete od Hyundaija paket je izuzetno bogat pa ovaj mališan ima bukvalno sve čega možete da se setite a da moderni automobili imaju u ponudi. I to ne samo u ovoj klasi! „Naš“ baja je sa ovim motorom i paketom opreme “ nema šta nema“ procenjen na 20.590 evra – i vredi svaku paru.
Vozi se lako, opušteno. Motor se dobro ponaša u svim režimima rada a udobno zavaljeni u sedištu osećate se i veoma bezbedno.
Sad, u ponudi Hyundai Srbije“ ima i jeftinijih i skupljih „bayona,“ pa zato ( kako se brzo navikne čovek na ove medijske novotarije) evo linka sa cenovnikom, svim bitnim tehničkim podacima. Mada, ukoliko imate vremena, skoknite do najbližeg salona Hyundaija, ko zna možda, a znaju to često, imaju neku akciju ( mi bismo nekad rekli popust).
Uh, umalo da zaboravimo, evo linka:
Dobro, da budemo iskreni, nismo baš terali “ bayona“ po svim „putevima“ Stare planine. Bilo nam je nekako žao, lep, nov…a i naša domaćica Gaša je vlasnik “ hyundai aksenta“ ( „na plin, ne troši ništa, a gde bi ti s tim po rupama, ma prešao ko zna koliko, obrno sat, rađen veliki servis poodavno, sve mu radi jedino fali neko crevo za klimu al smo naručili“) koji već zna svaku rupu, neravninu, džombu do Toplodolske reke gde smo se uputili ( a tu lepotu pogledajte na našem jutjubu, tiktoku, tviteru – rekosmo da se modernizujemo ili ne?).
Uživanje za volanom „bayona“ pa onda čarolije Stare planine, žubor njenih reka…uf! Ma rekosmo vam delić Raja!
Do Beograda istim putem, ali sa još manjom potrošnjom – 5,4 litra na 100 pređenih kilometara.
Razumljivo nadisali smo se čistog vazduha, napili izvorske vode, napunili baterije i mi i “ bayon.
A na radiju je bila pesma „ima jedan strašan baja“… Flojd, znamo, znamo…
Mi smo iz doba „Nacionalne klase“, ali možda bi nova, moderna verzija pesme maestralnog Dade Topića glasila „ima jedan strašan bayon“…