Izvor: Uvoznicivozila.rs
Pametnije mreže za transport električne energije mogu Evropi uštedeti 10,6 milijardi evra potrebnih za predstojeće, neophodno ulaganje u mrežnu infrastrukturu, uz istovremeno ubrzanje prelaska na e-mobilnost. Prema detaljnoj studiji koje je izradila kompanija Siemens, Evropa bi mogla da uštedi i više od ove sume na ulaganjima u elektroenergetsku mrežu pametnijim korišćenjem postojećih kapaciteta mreže kako raste broj električnih vozila.
Studiju su zajednički naručile organizacije EIT Urban Mobility, ChargeUp Europe i ACEA; ona procenjuje da bi do 2030. godine bilo potrebno 24,7 milijardi evra ulaganja u mrežu za distribuciju električne energije kako bi se podržao predviđeni rast broja električnih vozila (EV). Uz primenu scenarija inteligentnog upravljanja opterećenjem koje stvaraju električna vozila, taj iznos bi mogao da se smanji na oko 14,1 milijardu evra.
Studija pod nazivom „Elektroenergetske mreže u Evropi” (Electricity Grids in Europe) procenjuje kako bi predviđeni porast broja putničkih automobila i lakih vozila na baterijski pogon mogao uticati na mreže za distribuciju električne energije širom EU27 i tri zemlje EEA (Evropskog ekonomskog prostora). Na osnovu šest urbanih modela (arhetipova), model je primenjen na 64 urbana centra kako bi se procenilo na koji način ulaganja, digitalizacija i fleksibilnost mogu pripremiti evropske elektroenergetske mreže za prelazak na mobilnost sa nultom emisijom, i to na najefikasniji i ekonomski najisplativiji način.
Studija razmatra ulogu upravljanja opterećenjem koje stvaraju električna vozila – što podrazumeva kontrolu snage punjenja gotovo u realnom vremenu radi sprečavanja preopterećenja mreže tokom perioda najveće potrošnje električne energije – uključujući i infrastrukturu za merenje i komunikaciju neophodnu za tu namenu. U kombinaciji sa digitalizacijom mreže, pametno punjenje omogućava elektroenergetskim mrežama bolje iskorišćenje postojećih kapaciteta, čime se smanjuje potreba za fizičkim jačanjem mreže, a istovremeno podržava pouzdana integracija miliona električnih vozila. Ipak, to ne eliminiše potrebu za fizičkim ojačavanjem mreže.
Očekuje se da će se uvođenje električnih vozila u upotrebu ubrzano odvijati tokom narednih godina. Prema Siemensovom modelu rasta, predviđa se da će do 2030. godine čisto električna vozila činiti 27,3% voznog parka putničkih automobila u Švedskoj, 15,7% u Nemačkoj, 4,6% u Italiji, 4,5% u Španiji i 2,5% u Poljskoj, što predstavlja rast od 3,4 do 5,3 puta u odnosu na nivoe iz 2024. godine. Očekuje se da će se elektrifikacija komercijalnog transporta odvijati još brže na nekoliko tržišta. Kada je reč o lakim vozilima, predviđa se da će tržišni udeo čisto električnih vozila (BEV) dostići 22,7% u Švedskoj, 9,1% u Nemačkoj i 5,9% u Poljskoj, pri čemu se očekuje da će se vozni park električnih dostavnih vozila u Poljskoj u tom periodu uvećati gotovo deset puta. Kako logističke kompanije sve više elektrifikuju svoje vozne parkove radi ispunjavanja klimatskih ciljeva i ciljeva koji se tiču kvaliteta vazduha u gradovima, od sve većeg značaja biće obezbeđivanje kapaciteta elektroenergetskih mreža za podršku punjenju u depoima i punjenju komercijalnih vozila.
Analiza takođe ukazuje na to da mesto i vreme punjenja vozila značajno utiču na potražnju u lokalnoj mreži. Modelovanjem punjenja kod kuće, na radnom mestu, na javnim mestima, tokom putovanja i u depoima, studija pokazuje da će do 2030. godine oko 55–62% vlasnika električnih vozila u posmatranim gradovima verovatno imati mogućnost punjenja kod kuće, što naglašava rastući značaj niskonaponskih distributivnih mreža u procesu elektrifikacije u Evropi. Ovo je pretpostavka modela zasnovana na podacima o stambenom fondu i očekivanom stepenu usvajanja električnih vozila, pri čemu raspon vrednosti odražava razlike između Stokholma, Minhena, Barselone, Rima, Kila i Krakova. Ovi nalazi potvrđuju koliko je važno uskladiti izgradnju infrastrukture za punjenje sa planiranjem lokalnih elektroenergetskih mreža
Među ključnim nalazima studije su:
-Rast broja električnih vozila (EV) izvršiće pritisak na distributivne elektroenergetske mreže širom Evrope. U 64 analizirana urbana centra, predviđa se da će se broj čisto električnih vozila (BEV) povećati 3,8 puta do 2030. godine, te da će svaki od tih centara zahtevati jačanje mreže kako bi se taj rast podržao.
-Najveći pritisak je na niskonaponskoj mreži: 77,7% ulaganja u fizičko jačanje mreže odnosi se na niskonaponski nivo, što je prvenstveno posledica punjenja električnih vozila u stambenim objektima.
-Potrebe za ulaganjima u mrežu značajno variraju širom Evrope. Centralna Evropa ima najveći udeo u potrebama za ulaganjima, a slede je nordijske zemlje, Istočna Evropa i Južna Evropa.
-Svih 64 analizirana grada suočavaju se sa značajnim potrebama za ulaganjima. Iako veća urbana područja zahtevaju najveća ulaganja, svaki analizirani grad moraće da ojača svoju distributivnu elektroenergetsku mrežu kako bi odgovorio na rastuću potražnju koju stvaraju električna vozila.
-Očekuje se da će se gradovi sa manjim mogućnostima za punjenje vozila kod kuće više oslanjati na javnu infrastrukturu za punjenje, što naglašava potrebu za usklađivanjem postavljanja te infrastrukture sa planiranjem elektroenergetske mreže.
Bez primene sistema za upravljanje opterećenjem koje stvaraju električna vozila, studija procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno 24,7 milijardi evra za jačanje mreže. Uz primenu upravljanja opterećenjem, taj iznos se smanjuje na 14,1 milijardu evra, čime se izbegavaju ulaganja vredna 10,6 milijardi evra.
-Studija razmatra ulogu upravljanja opterećenjem električnih vozila – što podrazumeva kontrolu snage punjenja gotovo u realnom vremenu radi sprečavanja preopterećenja mreže tokom perioda najveće potrošnje električne energije – uključujući i infrastrukturu za merenje i komunikaciju neophodnu za tu namenu.