Napusto nas je Branko Vidović
Branko je bio posebna ličnost u našoj oldtajmer porodici, kulturan, gospodin čovek.
Ljubav prema automobilima je nasledio od oca Uroša, zahvaljujući kome je od malih nogu bio u prilici da se susreće sa automobilima., da se vozi, upoznaje ih, između ostalih i čuvenu Ajkulu, Citroen ID 19.
Kasnije je i sam kupovao automobile, posebno se sećao Spačeka kojim je proputovao Evropu, ali nije sačuvao nijednu fotografiju.
Branko je ulagao veliki trud da mu automobili budu originalni, ispravni, registrovani, oprani i očišćeni, sa punim rezervoarima za gorivo, sa proverenim nivoom ulja i pritiskom u gumama, imao je malu električnu pumpu. Kako oldtajmeri, tako i njegovi službeni i privatni.
Oldtajmeri su i velika muka, uz veliko zadovoljstvo, okviri šoferšajbne, ručke za otvaranje prozora, patosnice u koima i gepeku, sajle za otvaranje haube, stari i više od pola veka, samo je mali deo problema sa kojima se borio Branko, kao i svi oldtajmeristi, ali je bio uporan i uredan.
Bio je redovan učesnik skupova oldtajmera, kod nas i u regionu. Voleo je da mu društvo prave prijatelji. A prijateljima je i rado ustupao svoje oldtajmere, kako bi njegovi automobili bili pokazani što većem broju ljubitelja starovremenskih automobila. Bio sam i u jednoj i drugoj prilici.
Svojim oldtajmerima je i truristički prokrstario Evropom.
Posebno je bio ponosan na svoja dva prolaska čuvenim putem Transfăgărășan (Transfagarašan) u Ruminiji, koga neki smatraju za najteži, a neki za najlepši put u Evropi.
Bio je prijatelj svetske šahovske legende, velemajstora Svetozara Gligorića, od koga je i 2000. kupio njegov Alfa Romeo 1750 GTV (1970), koga je Gliga pazio kao malo dete.
Branko je bio veliki ljubitelj automobila Alfa Romeo, već je ranije bio vlasnik jednog takvog, crvenog, ali ga je prodao zbog tehničkih problema.
Njegov Alfa Romeo 1300 TI (1970) je u svoje vreme bio čudo od automobila, Branko ga je, kao i svoje ostale automobile, doveo u perfektno, originalno stanje.
Citoen Ami 6 (1968), proizveden u Sloveniji, Tomos Kopar, kupljen je od prvog vlasnika, Branko ga je rastavio do zadnjeg šrafa i doveo praktično u početno stanje, kao da je sišao sa proizvodne trake.
Zastava FIAT 850 (1970) kupljen je od naslednika prvog vlasnika, bio je od strane vlasnika pažen i mažen, garažiran, redovno servisiran, Branko je, ipak, uradio jedan ozbiljan servis
Volvo 144 S (1970), Branko je sa ponosom insistirao na onom S, je oduvek bio u porodičnom vlasništvu, tetkin, kupljen kao nov u Sarajevu. Još je u originalnom stanju, švedski kvalitet.
Voleo je i svoj Alfa Romeo Spider 2.0 T. SPARK (2001), još joungtimer, kabriolet sa klima uređajem, koga je sa uživanjem vozio po lepom vremenu. Nažalost, i pored Brankove ponude da dođem po njega kada mi odgovara, to nikada nisam učinio.
Prikaz njegovih automobila možete pogledati na Youtube kanalu Vrelih guma. Miroslav Šosberger je to odlično uradio, uz moju skromnu pomoć.
Imao je i još puno oldtajmera koje je prodaioiz raznoraznih razloga, pre svega tehničkih, ali teško je imati veliki broj automobila i sa pažnjom voditi računa o njima.
Branko je bio dugogodišnji predsednik AMK „Veteran Voždovac“, najstarijeg oldtajmer kluba u bivšoj Jugoslaviji, koji je osnovan 1982. godine kao klub motociklista. Kasnije su im se pridružili i automobilisti, a Branko je bio među prvima. Posebno vodio računa o obimnoj kompletnoj dokumentaciji kluba. Na tom mestu nasledio je Branka Milera.
Pokušao je da za nas sačuva ekskluzivni Porsche 356A Carrera 1500 GS (1956), koji je čuveni Milivoje Božić kupio na carini, ali nije uspeo, auto je ipak otišao u inostranstvo.
Borio se za očuvanje našeg tehničkog nasleđa i širenje tehničke kulture pre svega čuvanjem automobila koji su bili u upotrebi kod nas, kupovinom od prvih vlasnika.
Bio je uvek spreman da pomogne svakom u okviru svojih mogućnosti.
Nedostajaće.
