Kako izgleda tržište automobila u prvoj polovini godine

Petar veličković ( Polovni automobili.com)

Prodaja novih automobila u prvoj polovini ove godine „skočila“ je u odnosu na isti period 2022. dok je kod polovnjaka i dalje prisutan pad prodaje, ali u značajno manjem procentu u odnosu na prethodne godine. Ipak, trgovina polovnim i novim vozilima u Srbiji i dalje je manja u odnosu na period pre pojave pandemije i globalne krize, pokazala je analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE Team-om“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u prvih šest meseci 2023. manja za 5,6% u odnosu na prodaju ostvarenu u istom periodu prošle godine. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je, ilustracije radi, pad prodaje u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio čak 15,5 procenata.

Činjenica je ipak, da se i dalje nismo vratili na nivo pre pandemije. Ta razlika se najbolje vidi ukoliko uporedimo prodajne rezultate iz prve polovine 2023. sa istim periodom 2019. godine, poslednjom godinom pre početka globalne krize, koja se najčešće koristi kao reperna u istraživanjima. Gledano kroz konkretne brojke, u prvih šest meseci ove godine prodato je 64.521 polovnih automobila iz uvoza, dok je u 2019. godini za isti vremenski period prodato 74.156 polovnjaka. Dakle, prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno je manja za 15% u odnosu na period pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini, što takođe pokazuje koliko je kriza pogodila automobilsku industriju.

Cene i dalje u blagom porastu

Cene polovnjaka u stalnom su porastu, sada već gotovo dve godine unazad, a taj trend je nastavljen i u prvoj polovini 2023. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portalu (trenutno je na sajtu oglašeno oko 68.000 putničkih automobila), a prema dobijenim podacima, prosečna cena polovnjaka u prvih šest meseci ove godine veća je za 5,3% u odnosu na isti period prošle godine.

I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec. Tako je prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.

Zanimljivo, u prvih šest meseci prošle godine je zabeležen gotovo identičan rast prosečnih cena polovnjaka (5,2%). Tako se od 7.057 evra u januaru, prosečna cena oglašenog polovnog automobila na sajtu u junu 2022. popela na 7.427 evra.

Ni ovi podaci ne predstavljaju iznenađenje, pogotovu kada se uzme u obzir stopa inflacije i u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, ali i aktuelna geopolitička situacija.

Sa druge strane, ohrabruje činjenica da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8% odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu: Španija od 13%, Italija 9,1%, Francuska 11,5%, a Nemačka čak 24,8%. Ipak, ovde treba podsetiti da je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.

U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.

Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na naše tržište. Naime, u drugom kvartalu ove godine i u našu zemlju su počeli da pristižu polovnjaci sa pristupačnijim cenama. Zato sajt Polovni automobili savetuje kupce da pažljivo pogledaju ponudu na sajtu, jer se za isti model cene mogu prilično razlikovati.

Šta zanima kupce polovnjaka

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 65,23% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39% na benzin.

Nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim uzdanicama: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine. To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8% ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na sajtu. Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.

U narednim mesecima posebno će biti interesantno kako će se kretati cene automobila sa Euro 5 motorima, pogotovu ako se ostvare najave nadležnih da će od 1. januara 2024. godine biti zabranjen uvoz starijih polovnih vozila sa emisionim standardima Euro 3 i Euro 4, a da će vlasnici starijih automobila sa dizel motorom imati mogućnost subvencija, ukoliko recikliraju staro vozilo za kupovinu polovnjaka sa Euro 5 standardom.

Skok prodaje novih vozila

Za razliku od tržišta polovnjaka, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od 8%. Tako je u prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle prodato 11.722 novih vozila iz salona.

Ovo je svakako podatak koji uliva nadu da će se situacija sa tržišta novih „preliti“ i na tržište polovnih automobila.

Hibridi su u modi

Dok je kod prodaje polovnjaka dominantan pogon na dizel gorivo, kod novih automobila je situacija znatno drugačija. U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je na benzin, dok dizelaši čine svega 19,42% tržišta. Interesantno je da i dalje raste popularnost hibrida, čija je prodaja skočila na 21.38% svih prodatih novih automobila. Podsećanja radi, vozila na hibridni pogon su u 2022. godini činila oko 17% kompletnog tržišta.