Tekst i foto: P. Živković
Pre izvesnog vremena, dok je država još delila subvencije ( beše 8.000 evra, ako se dobro sećam), komšija taksista zatraži savet, mišljenje, šta da uzme, koji auto…
Sad ne držite me na reč da li je “Dačija” u Srbiji već predstavila novog “sandera stepwaya” ili ne, nije ni važno, jer i prethodni model je bio, po mom skromnom mišljenju, najbolje rešenje za “prosečnog beogradskog taksistu”, koji ne “pliva u novcu” a kome treba praktičan, upotrebljiv, ne preterano skup, pouzdan automobil, i još sa ” fabričkim plinom”.
Malo kolege, malo sujeta i komšija se odlučio za drugi brend, mnogo skuplji automobil ( sad priznaje i da je potrošnja “oho-ho” veća), pa je i rata kredita poveća što znači i mnogo više vremena provedenih za volanom…
Naravno, nisam komentarisao njegovu odluku, ali kada sam parkirao novu ” dačiju sandero stepway” ispred zgrade, jasno je da je najzainteresovaniji komša bio upravo pomenuti vlasnik novog, belog, subvencionisanog vozila.
Poziv da se provoza do mesta gde sam nameravao da snimim auto nije odbio.
Novi, lepši, atraktivniji “stepway” na našem testu, sa novim, “”rebrendiranim” obeležjima, savremenijim, je oličenje onog što nazivamo ” krosover”.
Izdignut od tla prkosi beogradskim ( a i ostalim srpskim) rupama na putu, previsokim ivičnjacima. Prostrana unutrašnjost, moderno urađena, sa kvalitetnim i trajnim materijalima, svim savremenim pomagalima vozaču omogućava da pre svega bezbedno, bez napora, vozi, uživa u vožnji. Ovaj “sandero stepway” ima aktivni sistem kočenja u slučaju opasnosti, šest vazdušnih jastuka, senzore, kameru. Tu je i sjajan klima uređaj sa polenskim filterom ( srećom jer je ambrozija baš lepo procvetala), pregledni, lako uootrebljivi tač skrin ekran, navigacija, audio sistem ( šest zvučnika). Poveliki prtljažnik lako postaje još veći obaranjem naslona zadnjih sedišta, a one šine na krovu se lako prilagođavaju željenoj funkciji, bilo da hoćete da prevezete bicikl ili onaj krovni kofer.
Motor pod haubom test vozila je 1.0 ECO- G (benzinac sa ugrađenim fabričkim plinom), koji ima 91 KS kada se vozi samo na benzin ali kada se koristi TNG tada je ergela veća za devet razigranih pastuva. Nama je na testu, za napajanje ovih sto konja trebalo 6,8 litara TNG, uz napomenu da smo bar 90 odsto vremena bili na gradskim ulicama.
Dačija je, naravno otkako je pod okriljem moćnog Renoa, postavila neke smernice koje su se pokazale ispravnima pa je i sama rumunska kompanija izrasla u ” Diva sa Karpata”. Tu pre svega mislim na sjajan odnos cene i kvaliteta.
Pored kvaliteta, bogatije opreme, uz sva kretanja na tržištu, i Dačija je i cenovno ( mada je taj osećaj više stvar tankih buđelara prosečnih srpskih vozača) prešla u neku drugu dimenziju.
Ipak, u odnosu na rivale to je i dalje cena koja je veliki adut za kupovinu, pa uz pouzdane Renoove motore, dobru opremu, atraktivan dizaj eto “četiri jaka štiha” koja, ne samo na našem tržištu, teško neko može da nadmaši u ovoj kategoriji.
A moj komšija taksista? ” Više nego prijatno iznenađen”, “A nisam verovao kolegama koji su kupili stepwaya”…i tako.
Taksistima u Srbiji će, nadamo se, država nastaviti da daje subvencije, a Dačija će, u to smo sigurni, praviti još bolje, kvalitetnije i ekonomičnije automobile.