Tekst: Petar Živković
Foto: Milica Živković
Nikada do sada, a ima tome više od četiri decenije, ni jedan tekst nisam započeo reklamom (čak ni plaćenom), ali ovaj reklamni foto “KIA Srbija” govori mnogo toga. Toliko da sam i “test automobila” započeo na ovaj način.
Prvo, ovaj tekst pišemo u trenutku ( koji bogami poduže traje) u kome se na novi automobil čeka i po desetak meseci pa i više. Neki prodavci u Srbiji vam ne garantuju ne samo vreme isporuke već i cenu. Zatim, automobili su poskupeli toliko da je “kvadrat” najefinijeg automobila na našem tržištu skuplji od kvadrata stana “Beograda na vodi”.
A “Kija” (Lektori kažu da se ovako piše mada je skraćenica KIA -Korejska industrija automobila, mada je K na korejskom simbol za “Dolazi” a “I A ” – iz Azije” – slično kao “Fijat”) kao da “ne prati modu”. Kod njih, što ovaj baner (jeste kad kliknete na njega stižete direktno na stranicu “akcije u Kiji”) jasno pokazuje ima automobila za isporuku odmah i još daju i popuste (iako im i cena bez popusta s obzirom na konkurenciju ( popularni DACIA DUSTER ima početnu cenu od 15.190 evra, a “fijat tipo kros” neverovatnih 21.550 evra *
Uzgred rečeno, do skoro su se prodavci upinjali da kupce privuku manjim ili većim popustima, poklonima tipa zimke gume, patosnice, kasko , besplatni servisi. Sada toga skoro da nema pa je cela ova priča sa Kijom pomalo nestvarna u sadašnjem trenutku, koji rekosmo nikako da prođe i kako stvari stoje okančaće se “stabilizovanjem” cena na još višem nivou.
Pri tome, silna kuknjava auto giganata na “otežane uslove poslovanja, nedostatak delova, sve skuplje sirovine, transport, zbog koje umalo da svi gorke suze ronimo, pada u vodu kada pročitate kolike plate imaju šefovi tih firmi (čak se i prvi čovek Francuske Makron zgranuo kada je čuo koliko inkasira šef Stellantisa Karlos Tavarez) a i kolike su (ekstra) profite ostvarili proizvođači automobila u prvih šest meseci ove godine.
Zato je test najprodavanijeg Kijinog modela “sportidža” jednostavno tako morao da počne. Na isporuku ovog modela se ne čeka, sem ako baš imate nekih posebnih želja što je naravno sasvim legitimno, a početna cena od 24. 990 evra je više nego konkurentna. Nova generacije “sportidža” jeste dosta skuplja od prethodne, ali ovde se ne radi o takozvanom “fejsliftingu” već o stvarno novom modelu koji je znatno usavršen na svim poljima.
Uostalom pogledajte kako nam je na prezentaciji modela to objasnio MIlan Derbogosijan direktor PR i marketinga Kije Srbije
Sada je došao red i na nas da proverimo sve ovo što su nam rekli. U vožnji. I odmah da kažemo prilikom vraćanja vozila imali smo, možda prvi put ( a vozili smo sve “sportidže” do sada”) zamerku.
Naime, po fabričkim navodima varijanta koju smo mi imali na testu , benzinac 1,6 GDI turbo, sa prednjom vučom troši 6,6-7,0 litara na 100 km. Mi nikako nismo uspeli da postignemo tu potrošnju jer, iako smo većinu vremena proveli po gradu (doduše odmori su nisu tolike gužve, ali je klima radila punom parom, fotkanje sa upaljenim motorom…) trošili smo DOSTA MANJE, toliko da smo se razmišljali da li da ovo uopšte i pominjemo u testu. Ipak, rešili smo da (ponedeljak 9,00) izmerimo još jednom (putnim račinarom nismo sipali “do čepa”) potrošnju. Stali smo u centru Beograda, na parkingu “Madere”, podesili na “nulu” i kraj Skupštine, kroz Terazijski tunel, preko Brankovog mosta, kroz Zemun (overili sve semafore) kroz Cara Dušana, pa pored “Koleta” na ono parče auto puta do “KIA Srbija” poslovne zgrade, salona, servisa…
Pri tome ovaj turbo benzinac ima 150 veoma razigranih “konjića”.
O dizajnu ne bismo. Nekima se sviđa (srećom ima ih mnogo više) a neki su nam na Tviteru pisali i da je “baš ružan” i da bi Kija mogla da angažuje nekog boljeg dizajnera. Očigledno nisu čuli za Pitera Šrajera i za silne nagrade za dizajn koje je Kija, pod njegovim rukovodstvom, dobila.
Unutrašnjost vozila nam se jako dopala. Čak su i poveliki ekran (sad već neki dizajneri smatraju da bi tu modu trebalo promeniti) sasvim lepo uklopili, nije “nakalemljen” kao kod mnogih, a ima toliko funkcija da smo mi ( čitaj ja koga baš sve te džidža-bidže i ne interesuju) u neko doba odustali od daljeg “istraživanja”. Uglavnom sve što vam treba, ili mislite da vam treba, tu je. Kija ne škrtari na materijalu, ali ni na brojnim sistemima asistencije vozaču. Naravno, bezbednost je tu na prvo mestu pa smo i u “našem vozilu na testu” LX fresh” sa manuelnim menjačem 31.999 evra a sa “akcijskim” popustom 26.999 evra “otkrili” sisteme za kojih se kod mnogih rivala na tržištu doplaćuje poprilično ili su predviđeni tek u znatno višim paketima opreme.
Uostalom, evo zvaničnog CENOVNIKA sa podacima o opremljenosti pa se sami uverite.
Komadna tabla je moderna, funkcionalna, lako se naviknete na raspored dugmića, komandi na volanu…Sedišta su sjajna, lako nađete najoptimalniju poziciju, audio sistem vrhunski, klima neverovatna.
Naši Tviter drugari su zamerali da je gepek “malo mali”. Pa sad, ima 591 litar a kad oborite naslone zadnjih sedita dobijete 1.780 litara. Dovoljno ako imate prosečnu platu pa idete u nabavku, ali sasvim sigurno malo ako poterate ulov iz lova ili ribolova. Šalu na stranu, ko da ipak, popriličnu sumu novca za bilo koji automobil u današnje vreme ima pravo da traži i “dlaku u jajetu”.
Komšija moj, koji je mudro kupio početkom godine prošlogodišnji model “Kije” (neverovatne su bile cene) kuka što nije uzeo model sa pogonom na sve točkove. Ne razumem tu njegovu muku jer mu je svakodnevna ( a i vikend) ruta približna našoj (grad, grad, grad i ponekad skoknemo malo van grada) pa njemu ali i svima ostalima koji nisu kupili “4×4”, za kraj ove poduže priče (leto je valjda nećete da se smarate politikom i na odmoru) poklanjamo jedan video (oficijelni ,jer ipak oni to najbolje rade, a mi nismo Top Gear iz najboljih dana pa da smemo da se nadmećemo u video produkciji sa Kijom) sa of -road testa “sportidža” na najzahtevnijem tržištu na svetu – u SAD.
Naravno, dugujemo Vam podatke i o dimenzijama vozila, ostalim specifikacijama i zato evo još jednog korisnog LINKA.