Tekst i foto: Ljuba Ivanović

Berza modela u Beogradu osnovana je pre oko 20 godina. Jedan od osnivača bio je i Nedeljko Neđa Brdar. On se priseća tih vremena:

„Ranih 70′ u Beogradu je osnovano Drustvo prijatelja železnice (DPŽ) pri Železnickoj tehničkoj školi u ul. Zdravka Čelara 14. Tada je, u staroj Jugoslaviji, Mehanotehnika iz Izole proizvodila modele železnica u H0 I N razmeri, koji su se mogli kupiti u prodavnicama Beteksa I u robnim kućama Beograd. Kvalitet je bio dobar, a cene prihvatljive, tako da je ljubitelja bilo sve više, što je I dovelo do formiranja Društva. Tokom godina Društvo je menjalo lokaciju da bi se 90′ ustalilo na, sada već bivšoj, železničkoj stanici. Mi nebismo bili mi da nije uvek među članstvom bilo raznih neslaganja. Jedni su bili zainteresovani za sakupljanje I izradu modela, drugi za pravu železnicu, treći za elektronski aspekt ovog hobija ….itd.

Dakle, grupa nas koji su bili više zainteresovani za železničko modelarstvo odlučila je da osnuje berzu. Namera je bila da to bude berza modela, alata I pribora za sve vrste modela: avioni, železnice, brodovi, vojna vozila, automobili…. O tome najbolje govori kopija originalnog plakata u prilogu.

Berza je počela sa radom 30. Juna 2002., klub „Kuglaš“ u Đušinoj 5. I bez prestaka je radila do početka pandemije 2020. Kad su se stekli uslovi, ponovo smo počeli sa okupljamima u novembru prošle godine. Naravno, usput su otpadali razni koji su zalutali u hobi. Avio modelari nikad ni nisu bili naročito za ovu ideju, a onda, pre 10-tak godine neko je odlučio da osnuje berzu auto modela baš na isti dan (poslednja nedelja u mesecu) kada smo se i mi okupljali. Ovo je već dobro poznata priča o “složnoj braći”. Tako je ostalo 30 – 40 entuzijasta železničkog modelrastva koji dolaze svake prve subote u mesecu, u kafe „Art Pastel“ u Đušinoj 20. Termin je 10:00 – 14:00. Iako su skeptici povodom prve berze predviđali da neće potrajati više od 2, 3 okupljanja, ona se održala kao, što se vidi, 20 godina. U našim uslovima to smatram uspehom“!

Sećam se okupljanja u klubu „Kuglaš, Đušina 5, na ulazu u klub iz dvorišta, bilo je puno modelara i modela aviona, automobila, gotovih i u kutijama, za sklapanje, literature, u klubu, pod krovim, puno modela železnice, svuda gužva, ponuda, kupci, puno priče i graje.

Sada je novo mesto okupljanja pomenuti kafe „Art Pastel“ u Đušinoj 20. Malo sam zakasnio na zadnje okupljanje. Aii, tu je bio Neđa, kada sam okupljene pitao ko je glavni rekli su Neđa.
Tu je bio i dugogodišnji prodavac železničkih modela Božidar Petrović, nekadapnji motorciklistički Šampion, koji je ovoga puta nudio samo modele automobila. A između ostalih Gulf Mirage GR8 Ford, No 11, vozači Derek Bell/Jacky Ickx, pobednici 24 Le Mans 1975, proizvođač IXO, razmera 1 : 43, Citroen C-Elysee, No 9, WTCC 2015 pobednik Sebastie Loeb, proizvođač Norev, razmera 1 : 43, BMW 507,…
Uzgred, razmera 1 : 43 je najrasprostranjenija, takozvana kolekcionarska, dovoljno velika za detalje i verno prikazivanje modela, dovoljno mala da može da se skuši veći broj modela, kolekcija.

Bio je i Branko Krstić, poznati kolekcionar modela železnice prvenstveno nemačkog proizvođača Marklin, trošinski sistem, zato i ima nadimak Branko Marklin. Sada je nudio i model tenderske parne lokomotive BR 75. 1-3, razmera H0, proizvođač modela Liliput iz Austrije, i MAN VT 26 šinobus, razmera H0, proizvođač Brekina.
Od proizvođača modela Branko pominje i kineske proizvođače.

Prisutni Dejan Trifunović uglavnom skuplja modele železnice firma Marklin, trošinski sistem, od ostalih nešto što mu se svidi. Po njemu, i ne samo njemu, Marklin je najbolji proizvođač modela, ali i najskuplji. Ostali Roco, Liliput, Fleischmann, Pico, solidni. Američki Lionel ima malo drugačiju politiku cena. Dejan ima siorame, 2D, model železnice, za razliku od Branka koji ima dioramu, 3D.

Uzgred, razmera H0, H nula, 1 : 87, je najrasprostranjenija razmera za modele železnice.

U svakom slučaju, vredi doći, pogledati, raspitati se. Ovi modeli su osetljivi, lomljivi, traže pažljivo rukovanje, čuvanje od prašine, otisaka prstiju, razgledanje. Oni reprezentuju deo tehničkog nasleđa čovečanstava.