Tekst i foto: Ljubomir Ivanović

Već ranije pomenuti Peugeot 404 pojavio se na tada čuvenom Pariskom salonu 1960. godine. U Francuskoj, u matičnoj fabrici u mestu Sošo (Sochaux) proizvodio se do 1975. za koje vreme je sa proizvodne trake sišlo 1,847,568 komada. Prizvodio se i sklapao i u Argentini, Australiji, Kanadi, Čileu, Peruu, Južnoj Africi. U Argentini se proizvodio do 1980., a u Keniji čak do 1991., ukupno je proizvedeno  2,885,374 komada. I sada se, sudeći prema filmovima i  televizijskim emisijama, u Africi mogu sresti u verziji kao karavan i kamiončić, pik-ap, sa teretnim prostorom. Uglavnom su u vrlo lošem stanju i sigurno  nisu bili podvrgnuti bilo kakvom tehničkom pregleda, ali idu i ljudi i teret se prevozi po afričkom bespuću.

Ova lepa limuzina, za tadašnji i sadašnji ukus, a za čiji izgled je bio zadužen čuveni Pininfarina, bila je popularna u i svetu  i kod nas u bivšoj Jugoslaviji. Generalni zastupnik kod nas bila je firma Tehnoservis sa Novog Beograda.

Uglavnom, skoro svi starovremenski automobili Peugeot 404  koji se nalaze u zemljama nastalim nakon raspada bivše Jugoslavije došli su preko ove firme.

I već pomenuti Peugeot 404 mog prijatelja Aleksandra Mandića iz Skoplja, proizveden 1971., broj šasije 5642506, nabavljen je kao nov preko ove firme.

Aleksandar Saša Bogdanović iz Tivta došao je u posed jednog odlično očuvanog automobila Peugeot 404. Auto proizveden 1967., broj šasije 5085343, nabavljen je kao nov u Tehnoservisu, radni vek je proveo u Somboru, zatim je preko Podgorice došao do Tivta. Ideja novog vlasnika je da ga iznajmljuje za filmove, televiziju, svadbe.

Inače, Peugeot 404 je poranio da bi se tada prodavao kao domaće vozilo za dinare. Naime, Fabrika amortizera Priština , osnovana 1964., je 1978. sklopila ugovor sa firmom Peugeot o montaži automobila ove firma u Prištini. Reailaizacija je počela 1981. Fabrika amortizera Priština, odnosno UPIM (Udružena Prištinska Industrija Metala) je izvozila amortizere za prvu ugradnju u vozila firme Peugeot, a za uzvrat uvozila gotova vozila, ne stavljajući im bilo kavku domaću oznaku i prodavala ih za dinare, modeli 305 i 505.