Odeljenje za baštinu kompanije Stellantis predstavljeno u Padovi na Sajmu automobila „Auto e Moto d’epoca“
- Više od tri decenije nakon svog prvog izdanja, Sajam klasičnih automobila i motocikala u Padovi se zasluženo smatra jednim od glavnih evropskih događaja u sektoru. Odeljenje za baštinu kompanije Stellantis igra ključnu ulogu na događaju, sa vrhunskim štandom
- Izloženo šest prestižnih klasičnih automobila, u rasporedu posebno napravljenom za ovu priliku: Abarth 750 Record (1956.), Abarth 1000 SP (1966.), Alfa Romeo Alfetta (1974.), Alfa Romeo S.Z. (1989.), Lancia Aurelia B20 GT (1951.) i Lancia Delta HF Integrale (1994.)
- Ovim starinskim draguljima se pridružuje svetska premijera aktuelnog modela Abarth Classiche 1000 SP – projekat iz 2009. inspirisan istoimenim sportskim automobilom iz 1966. – raritet koji je Odeljenje za baštinu (Stellantis Heritage department) vratio u život, dostupan u samo pet primeraka
- Sajam automobila u Padovi je takođe prilika da se ponovo potvrdi temeljna misija Odeljenja za baštinu kompanije Stellantis, čiji je cilj da povrati, čuva i koristi istorijsko nasleđe brendova Alfa Romeo, Fiat, Lancia i Abarth. Njegov cilj je prethodno ohrabren prvim vođenim turama u Muzeju baštine u Torinu, koji čuva oko 300 automobila koji čine deo istorijske kolekcije kompanije Stellantis
Površina od 115.000 m2, 1.600 izlagača, 130.000 posetilaca i preko 5.000 automobila na prodaju: ovo su brojke koji čine Sajam „Auto e Moto d’Epoca“ u Padovi (20-23. oktobra 2022.), jednog od glavnih događaja za klasične automobile u Evropi.
Istaknuto mesto na pozornici će imati Odeljenje za baštinu kompanije Stellantis, osnovano 2015. godine kako bi se zaštitila istorijska baština brendova Alfa Romeo, Fiat, Lancia i Abarth, i prenela vrednosti od preko 120 godina strasti za automobilima. Odeljenje se stoga ističe na događaju, sa fascinantnim štandom na kojem je izloženo 6 klasičnih automobila iz različitih era i različitih brendova.
Pored ovih dragulja iz prošlosti, Abarth Classiche 1000 SP ima svoju svetsku premijeru, njegov stilski model je predstavljen pre godinu dana, isto u Padovi. Inspirisan modelom Fiat Abarth 1000 Sport Prototipo iz 1966. godine, njegovim istorijskim prethodnikom, Abarth Classiche 1000 SP je raritet koji će biti proizveden samo po narudžbi, u maksimalno pet primeraka. Takođe je prvi model ikada koji prikazuje jedan od Classiche brendova pod okriljem Odeljenja za baštinu.
Padova je takođe odabrana za predstavljanje medijima i javnosti novih Alfa Romeo Classiche sertifikata autentičnosti, razvijenih u bliskoj saradnji sa brendom. Ovo zvanično priznanje originalnosti klasičnih automobila u vlasništvu privatnih lica se sada izdaje od strane komiteta za sertifikaciju koji se sastoji od rukovodstva i stručnjaka brenda Alfa Romeo, kao i tehničara iz odeljenja Heritage. Dokaz za ovo je prisustvo modela Alfetta koji je u vlasništvu iste porodice, a koji je sertifikovan od strane tima. Model je ostao u odličnom originalnom stanju: motor je isti kao i prvog dana, automobil nikada nije napustio porodičnu garažu prvog vlasnika, zadržao je originalno boju i unutrašnjost. Pored ovog klasičnog automobila je sportski automobil Alfa Romeo S.Z., kojeg su restaurirali tehničari Odeljenja za baštinu i koji je sada izložen u Centru za baštinu fabrike Mirafiori.
Ova dva Alfa Romeo modela su izabrana zbog njihove bliske tehničke veze: Alfetta – koja slavi svoj 50. rođendan ove godine – ima prepoznatljivu, sofisticiranu infrastrukturu zasnovanu na rešenju „obrnute osovine“ (menjač, diferencijal i kvačilo su pozadi) upareno sa De Dion zadnjim vešanjem. Iz ovog automobila je proistekao ceo niz modela, čija se poslednja evolucija može videti u modelu 1989 S.Z.
Bitna činjenica: Centar za baštinu u Torinu – gde se čuvaju svi automobili na štandu, zajedno sa 300 drugih iz istorijske kolekcije grupe Stellantis – je nedavno otvorio svoja vrata turističkim posetama sa vodičem. Ulazom kroz Kapiju 31 industrijskog kompleksa Mirafiori – koja se nalazi na adresi Via Plava 80, Torino – počinje poseta, a dve vođene posete dnevno se održavaju sredom, petkom i subotom, ujutru i popodne. Svaka traje otprilike dva sata. Karte za turu se mogu kupiti onlajn, ovde.
Na kraju, ali ne i najmanje bitno, prostor se može koristiti za održavanje kulturnih i korporativnih događaja od strane institucija i kompanije van grupe Stellantis. Za više informacija, ili za detaljnu ponudu, pošaljite imejl na dresu, heritagehub@stellantis.com
Sada, hajde da detaljno pogledamo automobile na sajmu:
Abarth Classiche 1000 SP (2022.)
Abarth Classiche 1000 SP je savremena reinterpretacija modela 1966 Sport Prototipo, jedne od prekretnica u takmičarskoj istoriji brenda Abarth. Originalni trkački automobil je postao ikona sportskog karaktera, kao i jedan od najvoljenijih modela „škorpiona“, zbog njegovog stila, performansi i pobedničkih rezultata – sa pobedama širom Evrope. Bio je to legendarni sportski automobil koji je inspirisao dizajnere u Centro stile brendova Fiat i Abarth, koji su dizajnirali ovog naslednika 2009. godine. 2021. godine, tačno 55 godina nakon pojavljivanja istorijskog modela, projekat je ponovo oživljen kao Abarth Classiche, i usavršen je da bi se napravio automobil koji u potpunosti kanališe i modernizuje karakter svog slavnog prethodnika.
Konture i estetski elementi modela Abarth Classiche 1000 SP podsećaju na elemente onih iz 1960-ih. Karoserija automobila – vijugava, sa odvažnim oblim blatobranima koji pojačavaju vizuelni utisak točkova – je odjek izgleda „spidera“ sa centralno postavljenim motorom. Geometrija zadnjeg dela modela Abarth Classiche 1000 SP naglašava savršenu harmoniju između svetala i izduvnog sistema. Šema boja je strogo crvena, i karakteristični usisnici vazduha se nalaze svugde, od haube do rashladnih proreza na zadnjem delu. Svetla takođe poštuju minimalističku šemu istorijskog 1000 SP, sa tačkastim farovima na prednjem delu i jednim parom okruglih zadnjih svetala, kako bi se naglasila impresivna širina automobila. Automobil je opremljen sa snažnim motorom od 1.742 kubika, sposobnim da isporuči 240 KS pri 6.000 o/min.
Abarth 1000 SP (1966.)
Fiat Abarth 1000 SP, u čijem imenu „1000“ ukazuje na radnu zapreminu u kubnim centimetrima, dok se „SP“ odnosi na inicijale Sport Prototipo – lak i snažan automobil sa pokrivenim točkovima sa dvosedišnom „spider“ karoserijom, koga je 1966. kreirao dizajner Mario Colucci. Opremljen čeličnom cevastom rešetkastom šasijom i centralnim motorom, novi 1000 SP je na trkačku stazu doveo zvanični Abarth tim, a odlični rezultati postignuti na prestižnim takmičenjima bili su najbolja reklama za promociju vozila privatnim kupcima.
Sport Prototype je vođen neverovatnom evolucijom Abarth motora sa dva bregasta vratila napravljen na osnovi modela Fiat 600 i dizajniran je za izvrsnost u kratkim trkama uzbrdo, kao i u dugim, teškim trkama izdržljivosti. Njegova lagana šasija i karoserija od poliuretana i fiberglasa izdržali su 480 kg težine neopterećenog vozila, obezbeđujući maksimalnu brzinu od preko 220 km/h. Njegove jednostavne, niske, aerodinamične konture, posebno spreda, omogućene su postavljanjem hladnjaka motora sa strane.
Prvi važan sportski uspeh postignut je na napornoj trci na 500 km na stazi Nurburgring, 4. septembra 1966. godine: Abarth 1000 SP, koga su vozili Müller i Steinmetz, pobedio je u kategoriji 1000 i bio je treći u ukupnom rangiranju.
Eho te pobede ponovo je odjeknuo samo nekoliko dana kasnije u Valle d’Aosta, na trci uzbrdo zvanoj Aosta-Pila. Priče o ova dva iznenađujuća uspeha počele su da se šire i Abarth je ubrzo počeo da prima prve narudžbine za vozilo. Nakon proizvodnje 50 automobila, u martu 1968., Abarth je uspeo da dobije homologaciju Group 4 Sport/Class1000.
A 1000 SP je nastavio da niže uspehe. Zahvaljujući razvoju i brojnim transformacijama, vozilo je nastavilo trku više od jedne decenije, zadovoljavajući mnoge vozače, od kojih bi neki sa zadovoljstvom čekali godinama da dobiju vozila koja su naručili od Abarth-a.
Abarth 750 Record (1956).
Predstavljen na Sajmu automobila u Torinu 1956. godine, 750 Record odmah se istakao po svojoj karakterističnoj karoseriji koju je napravio Bertone i dizajnirao Franco Scaglione. Njegov profil je posebno definisan tako da omogući maksimalnu aerodinamiku, obuhvatajući vozačevo sedište i završavajući velikim perajem pozadi.
Nadvišeni zadnji motor je preuzet iz modela Fiat 600, a Abarth je povećao zapreminu do 750 cc. Standardno vešanje i neki mehanički delovi su zadržani, dok je menjač modifikovan tako da ima samo tri brzine, sa posebno opsežnom trećom brzinom kako bi zadovoljio zahteve za performansama. Uprkos maksimalnoj snazi od samo 47 KS, njegova mala veličina i školjka postavljena na šasiju od limova u obliku kutije, tešku manje od 390 kg, što je omogućilo modelu 750 Record da ubrza do maksimalne brzine od preko 190 km/h. To je bio automobil koji je omogućio Abarth-u, u junu 1956. godine, da postigne čak šest novih rekorda u klasi H na stazi Monca: rekorde za 24 sata, 5.000 km, 5.000 milja, 10.000 km, 48 sati i 72 sati, nikad se ne spustivši ispod prosečne brzine od 140 km/h.
Alfa Romeo Alfetta (1974)
Godine 1967., Alfa Romeo je započeo jedan od projekata koji će biti ključni za sudbinu kompanije: kao rezultat stalne potrage za unapređenjima i inovacijama, brend je bio usmeren na proučavanje automobila koji će postati Alfetta (tip 116), sa zadatkom da podigne tehnički nivo Alfa Romeo sportskih sedana tako da bude još viši od konkurenata. Ovaj automobil će postati otelotvorenje tehničke evolucije i uspeha postignutih u prethodnih dvadeset godina, prvo sa modelom Giulietta, a zatim sa modelom Giulia.
Alfetta – predstavljena u maju 1972. godine – bila je momentalni uspeh. U prezentaciji je učestvovao argentinski vozač Juan Manuel Fangio, svetski šampion F1 1951. godine sa modelom 159, neformalno zvanim Alfetta: ova činjenica je značajan primer toga kako su istorija i tradicija oduvek igrali važnu ulogu u okviru korporativnih vrednosti brenda Alfa Romea. Alfetta limuzina iz 1972. dobila je to ime zbog usvajanja tehničkog rešenja – zadnjeg cevnog vešanja De Dion, jedne od glavnih komponenti sofisticirane mehanike automobila, koja se takođe nalazi u jednosedu iz 1951. godine. Još jednom, superiornost Alfa Romea inženjeringa je dokazana tehničkim specifikacijama Alfette: sa motorom od 1,8 kubika, mogla je da isporuči 122 KS pri 5500 o/min i mogla je da postigne maksimalnu brzinu od 180 km/h.
Alfetta iz 1972. se proizvodila u fabrici Arese do 1984. godine, sa ukupno 476.000 proizvedenih modela.
Alfa Romeo S.Z. (1989.)
Sa samo oko 1.000 modela proizvedenih između kraja 1989. i 1991. godine, Alfa Romeo S.Z. (Sprint Zagato) je čistokrvni sportski automobil sa nepogrešivo prepoznatljivom, asertivnom siluetom. Dizajniran u Zagato radionici, Alfa Romeo S.Z. je praktično ručno sastavljen u fabrici karoserija nedaleko od Milana. Postavljen na čelično podvozje, ima spoljašnju karoseriju napravljenu od kompozitnih materijala i šasiju i mehaničke specifikacije preuzete iz trkačkog automobila Alfa Romeo 75, sa 3-litarskim V6 motorom koji razvija do 207 KS sa maksimalnom brzinom od 245 km/ h.
Izloženi model je više nego jedinstven. To je jedan od prvih primeraka ikada napravljenih i predstavlja „franko fabrika“ vozilo koje dolazi sa staze Baloko, gde je korišćeno za eksperimentisanje sa različitim rešenjima. Kao autentično test vozilo ono se toliko razlikuje od kasnijeg modela S.Z. da se može smatrati prototipom.
Ovaj automobil je potpuno rastavljen i pažljivo restauriran u radionici Heritage Officine Classiche u fabrici Mirafiori: sa karoserije je skinuta farba i ponovo je premazana zaštitnim premazom; unutrašnjost je potpuno obnovljena u skladu sa konzervativnim pristupom; rezervoar je očišćen i takođe premazan zaštitom; motor je detaljno proveren, a ulje, filteri i svećice su zamenjene pre nego što je automobil fino tjuniran; originalne felne su pedantno očišćene kako bi im se vratio originalni sjaj, a sve četiri gume su zamenjene.
Lancia Aurelia B20 GT (1951)
Proizvedena od 1951. do 1958. godine, nezaboravna Lancia Aurelia B20 bila je momentalni komercijalni uspeh koja je takođe briljirala u italijanskim i međunarodnim trkama.
Lancia Aurelia B20 je predstavljena na Sajmu automobila u Torinu 2. aprila 1951. godine i najavila uvođenje potpuno novog formata, Gran Touring sa 2 sedišta plus 2 (povremena) sedišta. Njegov izvanredan motor od 2.000 kubika – prvi V6 motor u istoriji automobila, kreiran od strane briljantnog dizajnera Francesco De Virgilio – isporučivao je 75 konjskih snaga pri 4.500 o/min i omogućio automobilu da postigne maksimalnu brzinu od 162 km/h. Takve performanse učinile su ovaj automobil instant komercijalnim uspehom uprkos njegovoj ceni od 2,6 miliona lira, što je bila velika suma u to vreme.
Trka izabrana za prvo pojavljivanje novog automobila bila je Mille Miglia reli 1951. godine, u kojoj je učestvovalo četiri Lancia B20 GT 2000 modela suštinski iz masovne proizvodnje. Auto koji je vozio Bracco/Maglioli završio je na veoma ohrabrujućem drugom mestu u celokupnoj trci, odmah iza Villoresi-jevog automobila Ferrari 4500. Ovaj odlični nastup je potvrđen dobrim završetkom ostala tri automobila, na petom, sedmom i sedamnaestom mestu. U junu 1951. godine, B20 pod kontrolom Bracco-a je pobedio u svojoj klasi i završio na dvanaestom mestu u celokupnoj trci 24 Hours of Le Mans. Takođe, 1951. godine, automobili B20 osvojili su trke Pescara 6 Hours i Coppa d’oro delle Dolomiti. Dvolitarski B20 ponovio je trkački uspeh na Mille Miglia sledeće godine, sa osvojenim trećim mestom u ukupnom poretku relija i četiri automobila koja su završila u prvih deset: divan publicitet, posebno s obzirom na to koliko je malo potrošeno na pripremu automobila. Ovo je donelo modelu Aurelia slavu serijskog automobila, koji je bio toliko efikasan i bezbedan da se čak mogao uspešno koristiti na trkama.
Do danas, Lancia Aurelia B20 ostaje vrhunski Grand Tourer koji je zadržao svoju klasičnu i bezvremensku privlačnost. Automobil na izložbi – izuzetno elegantan model sa crnom karoserijom kombinovanom sa unutrašnjim presvlakama u sivoj Lancia tkanini – jedan je od 500 automobila prve serije Aurelia proizvedenih 1951. godine.
Lancia Delta HF Integrale (1994)
Izloženi automobil nikada nije napustio kompaniju i ima samo nekoliko desetina kilometara na satu. Pripada petoj i poslednjoj seriji Delta HF Integrale (poznatog kao Evo 2). Konačni razvoj Delta sa pogonom na sva četiri točka (automobil koji će ući u reli legendu sa svojih šest pobeda u svetskom prvenstvu u nizu od 1987. do 1992.), automobil je imao pojačano vešanje i kočnice i pojačani četvorocilindrični dvolitarski turbo motor koji isporučuje do 215 konjskih snaga, omogućavajući modelu Delta da razvije maksimalnu brzinu od 220 km/h.
Vredi na kraju pomenuti da su pored slavnog sportskog automobila – koji oličava bezvremensku eleganciju brenda, baš kao i Aurelia B20 – izloženi i branici i lim proizvedeni specijalno za Delta Integrale, koje su napravili Heritage i Mopar i dostupni su kolekcionarima za kupovinu.
Torino, oktobar 2022. godine